Rekao bih ti.

Rekao bih ti nešto što znam da nikada nećeš čuti. Probao sam da ti napišem pismo. Pismo adresirano tvom srcu, poslato direktno iz mog. Zbunjeni, nestvarni poštar kojeg sam podmitio neće ti ga uručiti. U to sam siguran. Ne zato što je zadrt i mator, već zato što ne postoji put kojim bi ti ga doneo. Ali nema veze, ionako ga ne pišem zbog tebe, već zbog sebe. Da i dalje sam toliko sebičan. Očigledno se to mojim udaljavanjem od tebe nije promenilo. Što sam duže razmišljao o tome da li uopšte da počnem da ga pišem, to sam ushićeniji bio što ga nikada nećeš pročitati. Jer, kao i onda i sada me je strah šta bi moglo da bude. Čovek bi pomislio da sam izgubio razum, ali kad sam ga ja i imao? Jer ko bi pametan otišao od tebe? Samo lud.

Ovi što se plaše da će biti odbijeni nisu kukavice, ja jesam, priznajem. Jesam jer sam se plašio da bi ti mogla da me prihvatiš. Da bi me tim tvojim ogromnim srcem zavolela. A onda bih ti ja dugovao? A šta da ti ponudom za uzvrat? Šta? Moje strahove, nesigurnosti, hirove i stavove? Ne, ne, nije to za tebe. Nisi zaslužila nekog kao što sam ja. Nije za tebe lutalica. Ili možda ja nisam zaslužio nekog kao ti.

Sećaš se da sam ti rekao da smo se našli u pogrešnom trenutku, ali veruj mi da on nije mogao biti savršenijii. Jer da je bio samo trenutak ranije ili koji sekund kasnije ostao bih sa tobom, tamo na onom krovu. Ma nikad te ne bih pustio iz onog zagrljaja. Znaš zbog tebe sam zavoleo krovove, ali se i dalje plašim visine. Zbog tebe sam se zaljubio u zalazak sunca, ali me je i dalje brine kako ću sam kroz mrak. Zbog tebe mi nedostaju zagrljaji, ali me i dalje plaši blizina.

Odustajem od pisma koje nikad nećeš pročitati. Znaš da mi je lako da odustanem. Eh, pa to mi je bar oduvek išlo. Odustajem jer umirem od želje da ga pročitaš. Ali znam da nećeš. Nećeš jer iskreno, nisam ni počeo da ga pišem. Ma nemam ideju ni o čemu bih pisao. Ne znam ni šta bih ti rekao. Kao da tebe zanima to što ja svakog dana pomislim na tebe. Kao da to ima neke važnosti sada. Naivno sam mislio da bi to pismo moglo da podstakne nekog ili nešto da ponovo izgradi put izmedju nas. Ali i da ti nekako jednog dana stigne, šta bi ti onda?

Čak znam šta bi mi i odgovorila na pismo koje ti nikada ne bih poslao. Znam da bi se zaustavila, sačekala da prodje nekoliko dana i da bi zanemarila svoju prirodnu reakciju. Znam da bi mi poželela sve najbolje i da bi mi rekla da ti je drago zbog mene. Iako si dobra glumica, ovo ne bi bila gluma. Eto koliko je tvoje srce ogromno.

Možda ću ti zato napisati knjigu. Pa ću ti nju poslati. Možda ćeš tu biti moja, a ja tvoj. Ljubav je ionako samo za bajke i za one koji u njih veruju. I tamo ume da zaboli, a kamoli ovde.

2019-03-03T21:21:03+00:00