Interni faktor

Kada pokušavamo da uradimo nešto, pogotovo ako to do sada nismo uradili pojaviće se strah od nepoznatog, zatim će taj strah prerasti u sumnju u sebe i onaj glasić koji nam je šaputao da nešto ne možemo da uradimo sada će postati sagovornik koji će nam dati sve jasne argumente zašto bismo odmah trebali da prestanemo sa tim! Ukoliko ga dovoljno dugo slušamo zaboravićemo sve opcije koje imamo, potpuno ćemo zanemariti svoj potencijal i sposobnost da nešto uradimo.

Eksterni faktor

U kom ambijentu pokušavamo da radimo? Da li je glasno, da li nas ljudi stalno prekidaju? U kom smo položaju, da li ležimo ili sedimo? Da li se krećemo ili smo u mestu? Da li je hladno ili je toplo? Sve ovo i te kako utiče na to da li ćemo i koliko efikasno uraditi ono što smo planirali. Koliko sam samo puta video ljude u kafićima kako rade na svojim računarima. Ne kažem da je nemoguće, ali ako uzmemo u obzir šta se sve dešava u tako malom prostoru, glasna muzika, pričanje ljudi, saobraćaj. Na sve to imaju i svoje slušalice i svoju muziku koja se meša sa haotičnošću oko njih. Čak i krš na stolu može predstavljati priliku našem umu da zaluta.

Digitalni faktor

Ne znam da li ste znali, ali u onim žutim stranicama u Americi gde ste mogli da pronađete brojeve telefona raznih kompanija, sva hrana je bila ispod slova „F“ (Food), samo je pica zbog svoje popularnosti bila ispod „P“ (Pizza). Isto tako ću i ja danas digitalni faktor koji je svakako eksterni opisati zasebno, samo zato što smo se toliko spojili sa našim aparatima da ne možemo ni da zamislimo jedan dan bez njih. Obaveštenja, ponude, mejlovi, lajkovi, poruke, još obaveštenja, još poruka, još lajkova, komentari i tako u krug. To je onaj neprijatelj o kom sam pričao na samom početku. Zavodljiv je, manipulativan, privlačan. Što više konzumiramo više postajemo „navučeni“. A setite se da što više konzumiramo, manje kreiramo. Kao što smo već rekli mi smo programirani da idemo unapred, šta se dešava ako stagniramo i ako se ne pomeramo? Naša biologija tela se menja, naš um počinje drugačije da radi i rezonuje. Naše emocije su drugačije i ulazimo u začarani krug iz kog jako teško izlazimo.

I šta sada kada znam sve ove faktore?

Sada kada znamo da ćemo imati prepreke i da to ne znači da smo mi lenji, loši, nekreativni ili nesposobni vreme je da pričamo o tome kako da se fokusiramo! Iako ste verovatno znali ovo o čemu sam do sada pisao, da li vidite koliko je drugačije kada se sve nalazi na jednom mestu.

Sumnjaćemo u sebe, ali to je dobro jer samo tako možemo da razvijemo naviku preispitivanja. Pre nego što sam seo da pišem ovaj blog zapitao sam se kome je ovo važno? Šta ja mogu da naučim iz ovoga? Da li mi je bitno da neko ovo pročita ili mi je važno da svoje misli zapišem negde. Nekoliko minuta pre nego što sam seo taj isti glas mi je rekao: „Ma koliko si samo puta rekao da ćeš svaki dan napisati jedan blog i nisi, zašto bi danas bilo drugačije?“ Danas je drugačije jer pišem ovaj tekst! Ovaj trenutak kad vi čitate je trenutak moje male pobede nad tim glasom. Dakle, sumnje će biti, ali to ne znači da je ispred vas crveno svetlo ili kraj puta.

Testirajte sebe u nekoliko različitih okruženja. Ako ste do sada radili u kafiću, probajte na nekom tišem mestu. Ukoliko ste sve svoje obaveze završavali u ležećem ili poluležećem položaju, sada probajte da sedite ispravljenih leđa. Do sada ste slušali muziku? Promenite listu pesama ili probajte bez muzike. Eksterni faktor je i vreme koje provodite radeći nešto, ograničite na 45 minuta ili kraće. Videćete koliko efikasni postanemo onda kada imamo rok da nešto završimo.

I na samom kraju digitalni faktor. Ugasite notifikacije, svaki put kada poželite da proverite telefon setite se da zaista ne očekujete ništa važno da se dogodi (Osim ako stvarno ne očekujete neki poziv). Sve može da sačeka, nećete ništa propustiti. Ali ako odete na društvene mreže propustićete priliku da se fokusirate.

Nadam se da vam je ovaj blog bio zanimljiv i koristan, meni je svakako bilo inspirativno da ga napišem. Uživajte!