IVAN KOSOGOR

Baš kao poput talasa tokom oluje, tako i ljutnja razara našu okolinu i našu energiju na samoj periferiji. Duboko, unutar nas smo i dalje mirni, kao što je i more u dubini mirno. Ipak, ova metafora ima i drugu stranu. Najdublji delovi mora su mračni i neistraženi, baš kao i čovek današnjice. Živimo u doba kada bolje razumemo kako funkcioniše naš smart telefon, nego naš nemirni i nekontrolisani um. Ljutnja je jasan dokaz da nemamo nikakvu kontrolu nad našim umom. Ali ne brinite, postoje načini da ponovo postanete glavni.

Prvi korak je da shvatite da vi niste ljuti, već da osećate ljutnju. Što znači da se ljutnja ne dešava VAMA, već vaš mozak kreira taj osećaj. Ako mi ne verujete, kako biste objasnili da nešto što vas izuzetno nervira, neko drugi uopšte i ne obraća pažnju. Dakle, ljutnja je proizvod našeg uma i zato je ne možemo izbeći tako što ćemo prestati da se družimo sa određenim ljudima ili izbegavati situacije koje nas nerviraju. Mi, iako najsvesnija i najsposobnija vrsta na planeti zemlji zapravo imamo toliko malo kontrole u našem životu. Ne možemo da menjamo druge ljude, nemoguće je da menjamo događaje i situacije, ne možemo da utičemo na vreme i okolnosti, ali uvek možemo da preuzmemo kontrolu nad našim umom. Što nas dovodi do narednog koraka.

Drugi korak je da ne uradimo ništa. Da, dobro ste pročitali. Potrebno je samo da postanemo svesni da ćemo se naljutiti u narednom trenutku. Kada situacija dođe, jasno ćemo to znati, ali umesto da aktiviramo modele koje smo godinama aktivirali, sada ćemo samo da posmatramo. Mozak se u Indijskoj kulturi naziva i ’majmun’ koji stalno želi da napravi neke spletke i nikada nema mira. Ovog puta ćemo o našem mozgu pričati kao o osobi koja želi da bude u centru pažnje. Zato ćemo svom umu dati pažnju, ali ne tako što ćemo napraviti scenu i ispoljiti ljutnju, već ćemo svoj fokus usmeriti ka unutra. To možemo da uradimo na nekoliko načina. Možemo jednostavno pitati sebe šta me trenutno ljuti u ovoj situaciji i zašto? Možemo zamisliti kako stotine divljih konja trče livadom pored nas, ali mi nećemo pokušati da zarobimo bilo koga, jednostavno ćemo ih posmatrati. A jednostavno možemo da osvestimo da smo ljuti i da ne uradimo ništa.

Ja ne verujem da vreme leči mnogo toga, ali sam siguran u to da vreme pravi razliku kada je u pitanju iskaljivanje besa. Ako bih vas sada zamolio da mi pokažete ljutnju zbog gužve u saobraćaju u kojoj ste bili pre dva dana, vi to nećete moći da uradite. Ali ipak da smo zajedno bili u toj gužvi, ja bih i te kako mogao da vidim vaš bes.

Dolazimo i do trećeg koraka a to je razlog zbog kog se ljutimo, a to je navika. Jednostavno smo naučili da je potrebno da se ljutimo. Ako nešto uradi nešto što se meni ne dopada, ja ću se naljutiti. Ta osoba će na taj način znati da je nešto pogrešila i možda to više neće raditi. Ovo je tako redak slučaj u stvarnom životu, tako da ljutnja zahteva godine i godine primene, kako bi konačno neka osoba prestala da radi nešto što nas ljuti. Te godine i godine ljutnje, mogu se zameniti konstruktivnim razgovorom koji nikako ne sme imati elemente osuđivanja, ljutnje, prebacivanja krivice i ostalih spletki koje um servira. Treći korak je dakle razgovor (ukoliko je moguće) u kom ćemo jasno reći šta je to što nas uznemirava i kako se to ispoljava na naš život. Ovde nije u pitanju pregovaranje oko kompromisa, već jasnoća komunikacije. Često se dešava da nam baš tada druga osoba objasni razlog svog ponašanja koje kada razumemo, prestane da nam bude iritantno. Ili sa druge strane osoba po prvi put možda shvati da nas to nešto uznemirava i rado pristane da promeni svoje ponašanje.

Ljutnja zahteva još jedan korak, a to je i razgovor sa sobom. Najbolje da meditirate, da se pomolite ili jednostavno da vežbate prisutnost. 

U trenutku kada ljutnja nadolazi a vi pređete u ulogu posmatrača, ljutnja nestaje. Imaćete utisak da je napolju oluja, ali ste vi pod sigurnim krovom.

Ne znam kako su vas naučili da se ljutite, ali ili ste to zadržavali u sebi ili ste besneli. U svakom slučaju naučili su nas da kontrolišemo ljutnju. Ili je ostajala u nama ili smo šibali naše okruženje. Niko nas nikada nije naučio da transformišemo ljutnju. To je energija koja je vruća, ali koja može da bude izuzetno gorivo ukoliko naučimo da je transformišemo. Ljutnja je vruća energija, baš kao i seks, ali smo naučili da energiju seksa pretvorimo u nešto fenomenalno.

Nauka je u poslednjih par godina dokazala da nije zdravo za naše telo ukoliko ljuti odemo na trčanje ili u teretanu, jer je svaka fizička aktivnost sama po sebi stresna i ako smo već napeti, to može dovesti do ozbiljnijih fizičkih povreda. Pored toga ukoliko svaki put kada smo besni odemo na trening, to će postati naša rutina i posle nekog vremena više neće imati nikakvog efekta. Podsećam vas još jednom na tri koraka koja možete da preduzmete kada se sledeći put naljutite. Možete da udarate u jastuk (to pomaže), ali nije neophodno. Ljutnja postaje bezopasna onog trenutka kada postanemo posmatrač i kada osvestimo da talas stiže, samo tada neutrališemo sve posledice ovog neprijatnog stanja.

Vikanje na druge ljude samo stvara konflikte koji stvarju još više vreline (ljutnje), samokritikovanje otvara prostor za još više nezadovoljstva što slabi naš imuni sistem, čini nas nervoznijim i manje otpornim na spoljašnje uticaje što opet dovodi do ljutnje. Dakle, ostaje nam mogućnost da postanemo svesni i naši preci su to dobro znali. Gotovo svaka meditacija ili tehnika opuštanja svodi se na disanje. Sledeći put kada osetite da krdo divljih konja nadolazi samo udahnite duboko i spremite se da ih gledate. Ne da ih jašete. Ne da ih usmerite nazad. Apsolutno ništa ne kontrolišete, samo posmatrajte. Sigurno će vas vaš ’um’ nekoliko puta isprovocirati, možda pomislite kako ste slabi, kako ste samo stali sa strane, kako ste izgubili samopouzdanje, kako ste kukavica, ali nakon nekog vremena će da shvati da ste se promenili i to će prihvatiti kao model. Setite se da se mi uglavnom ljutimo iz navike i da bismo nekome nešto dokazali, ali da li je to najbolji način da dobijemo ono što želimo? Svaki put kada smo uznemireni ili ljuti usledi predvidiv model i put koji nas vodi do istih fizičkih i emocionalnih reakcija kojima opravdavamo unutrašnji osećaj. Na ovaj način mi reagujemo i samo potvrđujemo obrazac koji je izgradio naš karakter, ličnost i identitet. Tako ćete često sresti osobu koja za sebe tvrdi da je uvek nervozna ili da uvek lako plane. Ali ta osoba bi apsolutno mogla da bude drugačija, samo ako postane svesna tih obrazaca. Ljutnja je dakle naša navika, način na koji smo naučili da reagujemo, što je daleko od onoga ko mi zapravo jesmo. Setite se da ste čak i u najvećoj agoniji, u dubini svog bića ipak sasvim smireni.

Kako možemo da promenimo ovu lošu naviku? Nije lako, i baš kao što svaka navika zahteva vežbu, tako je i kada je ljutnja u pitanju. Ali hajde da počnemo od malih stvari. Sledeći put kada se budete naljutili zbog gužve u saobraćaju, umesto da stisnete sirenu i opsujete vozača ispred, nemojte da uradite ništa. Prekinite obrazac. Znam da neće biti lako i da je veća verovatnoća da ćete prevrnuti očima i uraditi isto ono što ste uradili poslednjih deset hiljada puta, ali za početak bar postanite svesni da to radite.

Setite se da onog trenutka kada počnete da posmatrate ljutnju, ona prestaje da bude delotvorna.

poklon
knjiga

preuzmi svoj primerak

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin

Postani član zajednice i dobićeš neverovatne

beneficije!

da, ti to možeš